|
|
|
Helicobacter pylori infekcija
Helicobacter pylori je zasigurno,
najčešći bakterijski patogen u ljudi. Smatra se da je blizu 50%
svetske populacije zaraženo ovim mikrobom. Prevalenca infekcije
varira i sa sigurnošću, je pokazano da postepeno opada u razvijenom
svetu. Seropozitivnost se uvećava sa starenjem i lošim socioekonomskim
statusom. Prevalenca infekcije je neuporedivo viša u zemljama
u razvoju (90%) u odnosu na SAD, Kanadu i Zapadnu Evropu (30-40%).
Najveći broj inficiranih (više od 70%) je u toku života bez ikakvih
tegoba. Svega 15% nosioca H. pylori infekcije
će tokom života dobiti peptički ulkus želuca ili duodenuma, a
manje od 1% i karcinom želuca, kao poznu posledicu dugogodišnje
infekcije. S druge strane, H. pylori je
uzročnik duodenalnog ulkusa u više od 90% obolelih i ulkusa želuca
u oko 70% slučajeva.
Smatra se da u svetskim razmerama, više od 10% ukupnih troškova
za lekove otpada na antiulkusne lekove. Stoga se, sa pravom misli,
da iskorenjenje osnovnog etiološkog činioca ulkusne bolesti duodenuma
i želuca može u značajnoj meri da snizi opterećenje, ionako oskudnih
ekonomskih resursa većine zemalja u svetu.
Doc Dr Miodrag Krstić, sa Klinike za gastroenterologiju
KC Srbije, je govorio o Optimumu i minimumu dijagnoze H.pylori
infekcije. U užem smislu, osnovni ciljevi dijagnostike su dokazivanje
infekcije H.pylori i potvrda eradikacije nakon sprovedenog lečenja.
U širem smislu, ciljevi dijagnostike su i utvrdjivanje imunološkog
odgovora domaćina na infekciju i otkrivanje promena na sluzokoži
gornjeg dela digestivnog trakta, kao i dokazivanje odredjenih
bolesti uzrokovanih infekcijom H.pylori.
U komercijalnoj upotrebi se nalazi veći broj invazivnih i neinvazivnih
testova. Neinvazivni testovi se dele na one koji dijagnostikuju
već postojeću infekciju ( ureja izdisajni test i test pregleda
stolice na antigen H. pylori) i testove
koji detektuju prisustvo imunološkog odgovora na bakteriju (ELISA
– serologija, NE-ELISA- serologija i test pube krvi). U invazivne
testove se ubrajaju testovi koji se bave analizom tkiva dobijenog
biopsijom sluznice želuca pri endoskopiji. To su brzi ureaza test,
histološki pregled bioptata i kultura. Konačno, poslednjih par
godina se koristi i PCR, za sada samo u istraživačke svrhe. Svi
pomenuti testovi imaju svoje komparativne prednosti i mane, i
medju sobom se razlikuju u ceni, lakoći izvodjenja, specifičnosti,
senzitivnosti i tačnosti.
Prava stopa prevalence infekcije u našoj zemlji se ne zna, ali
je razumno proceniti da je negde izmedju niske prevalence u razvijenom
svetu i visoke stope u zemljama u razvoju. Aproksimativno se može
reći da je prevalenca H. pylori infekcije
u našoj zemlji izmedju 45-55%.
Na pitanje Kome dati eradikacionu terapiju, odgovor daje prof
dr Dušan M. Jovanović sa Instituta za onkologiju, u Sremskoj
Kamenici.
Odluku o eradikacionoj terapiji treba
doneti nakon procene nivoa dokaza:
:: dokazi dobijeni
iz meta analiza multiplih, dobro dizajniranih kontrolisanih studija.
Randomizovane kliničke studije sa niskim nivoom lažno pozitivnih
i lažno negativnih grešaka (veoma jaki dokazi),
:: dokazi dobijeni
iz najmanje jedne, dobro dizajnirane eksperimentalne kliničke
studije. Randomizovane kliničke studije sa visokim nivoom lažno
poztivnih i/ili lažno negativnih grešaka (slabi dokazi),
:: dokazi dobijeni
iz dobro dizajniranih, kvazi – eksperimentalnih kliničkih studija,
kao što su nerandomizovane kontrolisane studije jedne grupe istraživača,
uporedne serije izdvojenih slučajeva,
:: dokazi dobijeni
iz dobro dizajniranih, ne – eksperimentalnih studija, kao što
su komparativne, deskriptivne i studije izolovanih slučajeva i
:: dokazi dobijeni
iz prikaza pacijenata i kliničkih iskustava.
Strogo preporučljive indikacije za
eradikacionu terapiju su:
:: peptički ulkus
(bulbusa duodenuma ili želuca – aktivan ili u remisiji, uključujući
i onaj sa komplikacijama),
:: malt limfom –
niskog stepena malignosti,
:: hronični atrofični
gastritis,
:: resekcija želuca
zbog karcinoma,
:: osobe prvog stepena
srodstva sa bolesnicima sa karcinomom želuca i
:: želja pacijenta
– nakon konsultacije sa lekarom.
Preporučljive indikacije za eradikacionu
terapiju su:
:: funkcionalna
dispepsija – gde eradikacija H. pylori
dovodi do dugotrajnog poboljšanja simptoma,
:: gastroezofagealna
bolest i
:: kod upotrebe
nesteroidnih antiinflamatornih lekova – gde se smanjuje incidencija
ulkusne bolesti, ukoliko se eradikacija učini pre davanja NSAIL.
Prof dr Tomica Milosavljević,
sa Klinike sa gastroenterologiju KC Srbije, daje odgovor na pitanje
- Kako lečiti H. pylori infekciju?
Terapijski “puzzle” H.pylori infekcije izgleda ovako:
:: IPP, ranitidinbizmutcitrat
:: Amoksicilin
:: Klaritromicin
:: Tetraciklin
:: Metronidazol,
tinidazol
:: Azitromicin
:: Rifabutin
:: Hinoloni
:: Koloidni bizmutsalicilat
ili subcitrat
Prema preporukama iz Maastricht-a (2000 godine) prvi
izbor u eradikaciji
H.pylori je trojna terapija u trajanju od sedam dana – IPP dva
puta dnevno, klaritromicin 2x500mg i amoksicilin 2x1000mg. Naša
alternativa – IPP, amoksicilin 2x1000mg i metronidazol 2x500mg,
sedam dana. Ili IPP, azitromicin 1x500mg tri dana i metronidazol
2x500mg, sedam dana. Ili IPP, amoksicilin 2x1000mg sedam dana
i azitromicin 1x500mg tri dana. Drugi izbor prema Maastricht-u
je četvorostruka terapija – IPP dva puta dnevno, bizmutsalicilat
ili suncitrat 4x120mg, metronidazol 3x500mg, tetraciklin 4x500mg,
sedam dana. Naša alternativa ovom izboru je IPP, zamena antibiotika
drugim, 14 dana.
Na konferenciji je jednoglasno i usvojen protokol
u dijagnostici i lečenju
H. pylori infekcije. Formirana je Radna
grupa za istraživanje Helicobacter pylori infekcije, pod
vodjstvom prof. dr Tomice Milosavljevića.
Prvi projekti Radne grupe za H. pylori
infekciju Udruženja gastroenterologa Jugoslavije će biti ispitivanje
uspeha eradikacije kombinacijom:
::
IPP 7 dana, azitromicin 1x500mg 3 dana, metronidazol 2x500mg 7
dana
:: IPP 7 dana, azitromicin
1x500mg 7 dana, metronidazol 2x500mg 7 dana
:: IPP 7 dana, amoksicilin
2x1000mg 7 dana, azitromicin 1x500mg 7 dana
:: IPP 7 dana, amoksicilin
2x1000mg 7 dana, azitromicin 1x500mg 3 dana
|
