HELICOBACTER PYLORI – MONOGRAFIJA (PDF: 1,3 MB)
Izdavač: Naša Reč, Leskovac, 2002.

dr Saša Grgov

RECENZIJA

Prof. dr Tomislav Tasić

Monografija Helicobacter pylori infekcija - patogeneza i kliničke posledice, prikladno je tehnički sačinjena i sadrži 7 poglavlja.
U uvodu je izneta kratka istorija otkrića bakterije Helicobacter pylori
(H. pylori), koje će omogućiti sagledavanje najmasovnije infekcije ljudi i uzročne povezanosti H. pylori infekcije sa određenim oboljenjima.

U poglavlje Epidemiologija i mikrobiologija Helicobacter pylori infekcije uneti su podaci o prevalenciji H. pylori infekcije i istaknut je značaj socioekonomskog statusa inficiranih. Pobrojani su drugi članovi porodice Helicobacter-a i komentarisana veza spiralne i kokoidne forme H. pylori.
Sakupljena znanja o patogenezi Helicobacter pylori infekcije, praktično do današnjih dana, data su u istoimenom poglavlju. Edukativno su komentarisani rizični faktori domaćina (pol, HLA genotip, krvnogrupni antigeni, želudačna kisela sekrecija), kao i patogena svojstva bakterije (bakterijska adherencija, bakterijski enzimi, lipopolisaharidi, genetska heterogenost). Iscrpno obrazloženi bazični podaci neophodni za razjašnjenje komplikovanih odnosa bakterije - agensa i inficirane osobe - domaćina, omogućavaju da se bolje shvati prikazani mehanizam oštećenja gastrične sluzokože kod H. pylori infekcije.

Centralno poglavlje monografije je, bez sumnje, poglavlje pod nazivom Kliničke posledice Helicobacter pylori infekcije, u kome su dati detaljni podaci o svim kliničkim formama H. pylori infekcije, prikazani u 7 naslova i većem broju podnaslova. Tekst ovog poglavlja pokazuje da autor dobro poznaje opisanu problematiku, što proizilazi iz studioznog proučavanja literature, ali i iz rezultata sopstvenog istraživanja.

Iscrpni podaci o H. pylori gastritisu objedinjeni su celovitim prikazom ovog medicinskog problema, sa studioznim komentarisanjem odnosa inflamacije, aktivnosti gastritisa, atrofije i intestinalne metaplazije sa H. pylori kolonizacijom. Diskutovani su kontroverzni podaci u literaturi o uticaju eradikacije H. pylori infekcije na mogućnost povlačenja prekanceroznih promena želuca i istaknuta neophodnost formulisanja adekvatnog protokola praćenja pacijenata sa ovim promenama.
Hronična dispepsija predstavlja značajan problem u kliničkoj praksi zbog velike učestalosti i prisutnih dijagnostičkih i terapijskih dilema.

U tekstu Helicobacter pylori i dispepsija diskutovan je problem dispepsije u odnosu na H. pylori infekciju i uputno dat dijagnostički postupak, kao i mogućnosti tretmana pacijenata sa neispitanom hroničnom dispepsijom.
Misterija patogeneze ulkusne bolesti želuca i duodenuma provlačila se kroz vekove. Otkriće H. pylori, najvažnijeg uzroka nastanka ulkusne bolesti, predstavlja ogroman doprinos razumevanju etiopatogeneze ove masovne bolesti ljudi, koji je otvorio sasvim nove terapijske pristupe u optimalnom lečenju.

Tekst Helicobacter pylori i ulkusna bolest želuca i duodenuma u sveobuhvatnoj opservaciji daje najsavremenije podatke o karakteristikama gastritisa, želudačnoj kiseloj sekreciji i distribuciji H. pylori kolonizacije kod pacijenata sa ulkusom želuca i duodenuma. U patogenezi nastanka duodenalnog ulkusa, poseban osvrt dat je izučavanju gastrične metaplazije u duodenumu. Komentarisana je i uloga H. pylori u komplikacijama ulkusne bolesti, kao i uticaj eradikacije H. pylori na tok ulkusne bolesti.

Nije zaobiđen ni drugi najčešći uzrok ulkusne bolesti - nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Izneta su mnoga zapažanja i dileme o efektu interakcije H. pylori i NSAIL na sluzokožu gastroduodenuma i navedeni faktori koji bi mogli da utiču na karakter kliničkog ispoljavanja ove interakcije.
Najnovija shvatanja o hroničnim inflamatornim promenama kardije, intestinalnoj metaplaziji kardije i ezofagogastričnog spoja, u relaciji sa H. pylori, data su u tekstu pod nazivom Helicobacter pylori, kardija i gastroezofagusna refluksna bolest. Komentarisane su dileme i izveden zaključak sa najnovijim koncepcijama o tretmanu H. pylori infekcije kod ovih kliničkih stanja.

Problem malignih oboljenja želuca obrađen je u tekstu Helicobacter pylori i gastrični karcinom i tekstu Helicobacter pylori i gastrični limfom. Otkriće H. pylori otvorilo je nove puteve u izučavanju gastrične karcinogeneze. Sistematski i edukativno su izložene hipoteze o ulozi H. pylori u razvoju gastričnog karcinoma i prikazan mogući mehanizam koji determiniše ishod H. pylori infekcije. Nagovešteno je da bi možda bilo realno očekivati pozitivne rezultate u prevenciji nastanka gastričnog karcinoma nakon eradikacije infekcije. Dokumentovani podaci o visokom procentu kompletne remisije MALT limfoma nakon eradikacije H. pylori infekcije čine novo poglavlje u kliničkoj onkologiji.

U tekstu po nazivom Helicobacter pylori i druga oboljenja saopštena su najnovija saznanja o mogućem oboljevanju drugih organa i sistema u toku H. pylori infekcije.
U poglavlju Dijagnoza Helicobacter pylori infekcije pregledno su dati specifični dijagnostički testovi, invazivni i neinvazivni, sa procenom njihove senzitivnosti i specifičnosti, kao i preporukama za primenu kod različitih kliničkih situacija.

U poglavlju Lečenje Helicobacter pylori infekcije date su indikacije za eradikaciju H. pylori infekcije i izbor terapije prema preporukama Maastricht 2 konsenzusa, kao i novine u lečenju i perspektive za budućnost.

Literatura sadrži 560 referenci i predstavlja riznicu publikovanih saznanja o H. pylori infekciji, od otkrića do današnjih dana, uključujući i publikovana sopstvena istraživanja autora.

U Zaključku se ističe da monografija Helicobacter pylori infekcija - patogeneza i kliničke posledice, autora Saše Grgova, obrađuje problem najrasprostranjenije infekcije u svetu, koji je aktuelan i u našoj sredini. Karakteristika ove monografije je da je objedinila aktuelna saznanja o H. pylori infekciji iz različitih domena medicinskih nauka sa naučnim podacima i praktičnim edukativnim pristupom. Izvorni materijal je bogata svetska i domaća literatura, kao i podaci iz sopstvenog originalnog rada autora.

Sa zadovoljstvom preporučujem čitanje ove monografije, koja će doprineti obogaćivanju naše medicinske literature. Smatram da će biti od velike koristi, kako gastroenterolozima, tako i specijalistima interne i drugih grana medicine, lekarima opšte medicine, lekarima na specijalizaciji i postdiplomskim studijama.

Prof. dr Vuka Katić
Klinika za patologiju, Klinički centar Niš

U epohalna otkrića druge polovine dvadesetog veka svakako spada izolovanje gram negativne bakterije spiralnog oblika, nazvane Campylobacter pylori, a potom svrstane u novi rod Helicobacter, pod novim imenom Helicobacter pylori. Naučnici širom sveta su se sve više interesovali za njenu etiološku ulogu u nastajanju gastritisa i ulkusne bolesti želuca i duodenuma, što je mnogobrojnim saopštenjima i potvrđeno. Najnoviji rezultati su, takođe, istakli ulogu H. pylori, kako u nastajanju želudačnog karcinoma, tako i u indukciji MALT limfoma, uz regresiju limfoma, u visokom procentu, nakon eradikacije ove bakterije.
Pomenute činjenice ukazuju na to da monografija Helicobacter pylori infekcija - patogeneza i kliničke posledice, autora Saše Grgova, doktora medicinskih nauka i uglednog gastroenterologa, obrađuje aktuelnu problematiku iz gastroenterologije.

U sadržinu ove monografije utkano je višegodišnje stručno iskustvo autora, kao i originalni rezultati iz nauke krunisani nedavno odbranjenom disertacijom.

U okviru 6 poglavlja, autor minuciozno i studiozno proučava epidemiologiju i mikrobiologiju, potom sa posebnim osvrtom, patogenezu i kliničke posledice H. pylori infekcije, da bi završio sa dijagnozom i lečenjem H. pylori infekcije, ali i mnogih bolesti koje različitim mehanizmima ova infekcija izaziva.

Nesvakidašnji entuzijazam autora ove monografije se ogleda i u brižnom iščitavanju i adekvatnom citiranju na stotine novih referenci, sadržanih u sedmom poglavlju Literatura.

Posebnu vrednost ovom delu daju ilustracije u vidu crteža, shema, tabela, kao i endoskopskih, mikromorfoloških i mucinohistohemijskih foto
grafija, dočaravajući čitaocu složenu patogenezu, raznovrsnu morfologiju i prilično usaglašenu terapiju svih procesa izazvanih H. pylori infekcijom.

Ukoliko se svemu ovome doda i činjenica da je monografija napisana čitljivim srpskim jezikom čime je olakšano razumevanje veoma složene materije, kao što su patogenetski mehanizmi kojima H. pylori oštećuje sluzokožu digestivnog trakta, onda je razumljivo da će tekst ove monografije biti dostupan široj medicinskoj čitalačkoj publici.

Monografija pod nazivom Helicobacter pylori infekcija - patogeneza i kliničke posledice, autora Saše Grgova, predstavlja značajan doprinos medicinskoj literaturi.